Ko nije leteo JAT-om taj ne zna sta je glad. Standard koji je propisivao Radnicki savet OUR-a “Ketering i snabdevanje” ogranicavao je debljinu snite parizera u ekonomskoj klasi na samo 2 mikrona. Putnici u biznisu dobijali su 4 mikrona, a letacko osoblje i njihova rodbina sta god su hteli. JAT-ovi parizeri (koje je osoblje iz nekog razloga zvalo “pecenica”) bili su toliko tanki da su putnici mogli kroz njih da gledaju stjuardese, a deca da se igraju monokla. Ali to nije bilo zato sto su JAT-ovi samoupravljaci bili Skoti, vec zato sto su negovali tradicije NOB-a i revolucije.

Leteca uzina “Partizanska eskadrila”

Sastojci
Prozirna snita parizera
Jedna uvela maslinka
Bajata kajzerica
Mali smrznuti buter
Sprej za wc s mirisom gladiole

Priprema
Maslinu izvaditi iz tegle bar tri dana ranije i ostaviti je da stoji na toplom i suvom mestu. Parizer narezati ziletom na sto tanje kolutove. Proveriti da li je kajzerica spremna za upotrebu tako sto cete s njom prvo zabiti ekser u zid. Malo pakovanje butera izvaditi iz zamrzivaca neposredno pre posluzenja. Sve lepo rasporediti po plasticnom kontejneru i servirati uz plasticni pribor za jelo, papirnu maramicu pospricanu sprejem iz wc-a i hladnu kafu.

Na Visu se zivelo skromo – stedelo se na svemu, pocev od pitke vode do hrane za avijaticare. Ipak, kada bi Franjo Kluz, Rudi Cajavec i Bekim Fehmiu poletali u akciju, uvek su nosili sa sabom uzinu. Uzinu im je spremala Bekimova devojka Zlata Petkovic, poznata po tome sto je umela tanko da nareze i sto je uvek imala besprekornu frizuru, cak i u jeku neprijateljskih ofanziva. Kasnije su Franjo, Rudi i Bekim iz Poteza presli u Spitfajere, a zatim i Dakote. Posle rata su partizani u ove poslednje ubacili po par stolica i tako je rodjen JAT. A Zlata je licno obucila prvu generaciju JAT-ovih kuvarica da seku parizer, a stjuardese da prave frizuru i mazu nokte. Kasnije je JAT prestao da postoji, zajedno sa zamljom ciji je bio nacionalni prevoznik. Ipak, tradicija prozirnog parizera je nastavljena, i to – neocekivano - na krajnjem zapadu Evrope, u Irskoj. S tim sto je Michael O'Leary otisao korak dalje od Zlate pa je putnicima svog Ryanaira ponudio potpuno nevidljivi parizer. Covek je ipak bio Irac, pa se nije inspirisao samo jugoslovenskim NOB-om nego i irskom Velikom gladju.