Kisa je stala, skele su uklonjene i hromirani kostur cuda jugoslovenske samoupravne automobilske industrije, “Juga 45” , bljesnuo je na irskom suncu. Dablinski umetnik Alan Felan i kragujevacki inzinjer Goran Krstic mogli su da odu u obliznji pab na pintu ginisa.
Instalacijom “Goranovog prikrivenog Juga” u vodoskoku Formal gardena ispred Irskog muzeja moderne umetnosti u Dablinu, saradnja izmedju Felana i Krstica privedena je kraju, a “Jugo”je – zajedno s asocijacijama koje se vezuju za ovo vozilo i zemlju cije ime nosi – dobio spomenik na krajnjem zapadu Evrope. Time je jugoslovenski “Jugo” pretekao do sada neprikosnovenog, arhetipskog istocnonemackog “Trabanta” na krivini izmedju istocnoevropske svakodnevnice i njene zapadnoevropske percepcije i parkirao se – bar sto se Dablina tice - usred umetnickog dijaloga izmedju ove dve Evrope.
Jugo se vise ne proizvodi, zemlja po kojoj je nazvan odavno ne postoji, a Brus Vilis i Samjuel Dzekson, nakon sto su provozali zuti “Koral” u “Umri muski 3” presli su na novije automobile. Ostale su samo angdote i uspomene. Ali, da bi pojedinacne uspomene postale kolektivno pamcenje, potrebna je intervencija umetnika. Alan Felan zna kako se to radi. Koristeci parataksu – postupak u kojem se razliciti elementi slazu jedan pored drugog bez uocljivih medjusobnih veza, on je “smestio” automobil u muzej, industriju u umetnost, i bivsu Jugoslaviju u modernu Irsku. Jugoslovenska kultura – ona materijalna, “istorijska” - dobila je time vazan estetski hommage, i to daleko van granica zemalja koje su tu kulturu nekada dozivljavale kao svoju i zajednicku.
Iz dablinskog “Juga”, cija se fabricka konstrukcija izdize visoko na postolju iznad muzejske fontane, neocekivano nicu neobicni, gumeni “pupoljci” koji se racvaju i rastu, zajedno s pratecim asocijacijama i tumacenjima. “Grancice” i “lisce” proizvod su duhovite “stelt” strategije koju koristi Felan: treba se, metaforicki receno, dobro propeti na prste i razrgnuti kamuflazu kako bi se doslo do “Juga” i Jugoslavije.
Prica o irskom Jugu pocela je pre tri godine, kada je Felan izlagao u beogradskoj galeriji SKC. Posto se u to vreme kao umetnik izmedju ostalog bavio i automobilskom kulturom “boy-racinga”, uspostavio je kontakt sa Zastavom i u Kragujevcu je upozano Gorana Krstica, glavnog projektanta Zastava automobila. Nakon sto je video Krsticeve trodimenzionalne CAD projekte i dizajne futuristickih vozila, Felan je upitao da li bi bilo moguce izraditi nacrt “Korala” u stilu skulptura koje Felan inace radi. Krstic je rekao da je to moguce. Taj prvi tehnicki nacrt, u prirodnoj velcini, bio je izlozen u narednih godinu dana u Beogradu, Dablinu i Portadaunu.
U medjuvremenu je Felan za projekt “Juga” dobio podrsku Muzeja moderne umetnosti u Dablinu i prosle godine je zajedno s kustosom Šonom Kisejnom ponovo boravio u Kragujevcu, nakon cega je Krstic izradio “Juga” u svom dvoristu, i zatim ga instalirao u Dablinu.
Alan Felan jedan je od najoriginalnijih savremenih irskih umetnika. Njegov rad je multidiciplinaran i obuhvata skulpturu i instalacije, hepeninge, video i fotografiju. Rodjen je 1968. u Dablinu, gde je diplomirao na univerzitetu DCU, a magistrirao je na Ročester Institutu u Njujorku. Ovaj Fulbrajtov stipendista do sada je samostalno i grupno izlagao sirom Irske, Amerike i Evrope, ukljucujuci Sloveniju i Srbiju. Autor je i urednik vise knjiga, casopisa i monografija.
Na skulpturu “Goranov prikriveni Jugo” nadovezuje se Felanov projekt “Krhki apsolut” u Muzeju moderne umetnosti koji je delimicno inspirisan tekstovima Slavoja Zizeka. Felanova interesovanja krecu se u rasponu od politicke istorije i teorije kulture do irskog nacionalizma, popularnih supkultura i naucne fantastike.
Tekst(c)Dejan Novacic
Alan Felan, “Goranov prikriveni Jugo”, 2009, hromirani celik, plastika, guma. Skulptura izadjena u saradnji s Goranom Krsticem, dizajnerom Zastava automobila. Instalirana u Formal Gardens, Irski muzej moderne umetnosti, Dablin, maj – novembar 2009. Image © Alan Phelan, IMMA, Mother's Tankstation.
Enigma u prostoru i vremenu
Ono sto je izgubljeno, nadjeno je. “Objekt zelje” transmutirao je i stigao u novi prostor, gde je uspostavio svoj sopstveni moment sile i fizicku ravnotezu oblika. Izvori ovog dela Alana Felana zamagljeni su definicijom samog objekta - objekt je transponovan u drugaciji medijum, u kome se njegove prosle inkarnacije tek naziru. Automobil je mutirao – proizvodni model i njegove latentne reference postaju prepoznatljive tek kada se upoznaju njihovi skriveni istorijski izvori. Rec je o enigmi u prostoru i vremenu, skulpturnoj formi koja lebdi izmedju hromiranog celika, sopstvene dijalekticke kontradikcije i fontane koja asocira na italijanski neoklasicizam, a zapravo predstavlja bastu bolnice iz 18. veka u kojoj se sad nalazi Irski muzej moderne umetnosti.
Tekst(c) Kiran Benet, predsednik Irske asocijacije likovnih kriticara, kustos i pisac.
