CyberOtpisani

It's Showtime, Baby!

Wed, 18 Nov 2009 00:58:09 +0100

"Father, Son & the Wholly Ghost"
a play by Ines and Ana Novacic

Players Theatre
Trinity College Dublin

Start Time: Monday, 16 November 2009
End Time: Saturday, 21 November 2009 at 18:00

Don't miss the Saturday! Book your ticket HERE
RSVP to Facebook

Comments

SFRJ ZA PONAVLJAČE - Prvo hrvatsko izdanje

Fri, 06 Nov 2009 12:15:10 +0100

Preuzeto od: Superknjižara, Zagreb

U srcu smo mjeseca knjige! Svakim danom sve je više novih knjiga, od kojih vam predstavljamo tek nekolicinu. Prvi naslov je hrvatsko izdanje velikog hita Dejana Novačića SFRJ za ponavljače. Ako već niste imali priliku držati tu knjigu u rukama, toplo vam je preporučujemo, bilo radi vlastitog prisjećanja na neka druga vremena ili kao dar za dragu osobu koja se često prisjeti toga kako je to bilo onomad kad su radnici bili svijetla točka našeg društva, kad nije bila sramota zaraðivati kruh u znoju lica svog i kad si mogao očekivati bar kakvu-takvu pristojnu starost i mesne obroke s vremena na vrijeme. Ako zbog ničeg drugog, vrijedi se toga prisjećati u svjetlu jednog drukčijeg pojma socijalne pravde. No ponavljajući gradivo iz ove knjige nećete se prisjetiti samo ponosnog radništva i seljaštva - knjiga govori i o geografskim, strateškim i ekonomskim obilježjima (zašto je Brdo kod Kranja bilo najviši vrh, u čemu je bila važnost Kamenka Katića te zašto su 'Seljaci' bili najbrojnija nacija u gradskim sredinama), ali i o širem društveno-kulturnom planu naroda i narodnosti: crvenom biltenu i Alanu Fordu, Draganu Džajiću i Jadranskim susretima, burekdžinicama i osmom martu te garniturama Slovenijalesa i pitralonu…

SFRJ ZA PONAVLJAČE, Dejan Novačić, Znanje, Zagreb, 2009

Comments

Good Bye Yugo!

Tue, 03 Nov 2009 20:35:39 +0100

Alan Phelan, “Goran's Stealth Yugo”, 2009, steel, plastic, rubber. Formal Gardens, Irish Museum of Modern Art, Dublin, May - November 2009. Image © Alan Phelan, IMMA, Mother's Tankstation.

The rain stopped, the scaffolding was removed, and the chromed skeleton of the Yugoslav self-management’s automotive industry wonder and pride – the Yugo car - beamed under the Irish sun. The Dublin artist Alan Phelan, and Kragujevac engineer, Goran Krstic, could now go for a pint at a nearby pub.

With the installation of “Goran's Stealth Yugo” in the fountain of the Irish Museum of Modern Art's Formal Gardens, earlier this summer, the collaboration between Phelan and Krstic was brought to an end, but the Yugo - together with all the associations attached to this car and the country whose name it carries – then started it's journey at the far end of Western Europe. Here, the Yugo exceeded the fame of the archetypical East-German Trabant, the car that “gave communism a bad name”, and overtook it’s previously unsurpassed rival at the bend between Eastern-European daily life and Western-European perception of that life, and parked itself in the middle of the cultural and artistic dialogue between these two sides of Europe – at least in Dublin.

The Yugo is no longer in production, the country after which it was named has ceased to exist, and Bruce Willis and Samuel L Jackson also moved on to newer cars after driving the yellow 'Yugo' in 'Die Hard 3'. All that was left of the Yugo are anecdotes or nostalgic memories. However, in order for individual recollections to become a collective cultural memory, the intervention of artist is needed. Alan Phelan knows how this is to be done. Using parataxis, a technique by which different elements are put together side by side, seemingly randomly, he 'placed' a car in a museum, industry into art, and the dead Yugoslavia into the living Ireland. Yugoslavian culture - the materialistic, 'historic' one - gained with that an important aesthetic homage, far from the borders of the countries that once shared in what they felt to be their common culture.

Emerging, unexpectedly, from the Dublin 'Yugo' - raised high above the museum's fountain on a stand - are many peculiar rubber 'buds' that grow out in all directions, just like the associations and metaphors attached to the car. The 'twigs' and 'leaves' are the product of the clever "stealth" strategy used by Phelan: what needs to be done is, metaphorically, be on your toes to reach and un-camouflage the background story of Yugo and Yugoslavia.

The idea for an Irish Yugo came up three years ago while Phelan was exhibiting in the SKC gallery, Belgrade. At the time some of his interests lied in the car and boy racing culture, and he established contacts with Zastava and in Kragujevac where he met Goran Krstic, chief designer of Zastava Automobiles. After Phelan saw Krstic's 3D CAD projects and designs of futuristic vehicles, Phelan asked if it would be possible to produce a blueprint of a Yugo Coral in a "Phelan" style. Krstic said that this was quite possible. The first blueprint – with "buds" included - was exhibited later that year in Belgrade, Dublin and Portadown.

In the meantime Phelan received support from the IMMA for his Yugo project, and last year, together with Museum’s curator Sean Kissane he again visited Serbia, where they agreed that Krstic will build the sculpture in Kragujevac. After that Krstic made Yugo in the backyard of his home, and installed it in Dublin.

Alan Phelan is one of the most original contemporary Irish artists. His work is multidisciplinary and encompasses sculpture and installations, events, video and photography. He was born in 1969 in Dublin, graduated in Dublin and did his masters in New York. The former Fulbright student exhibited extensively in Ireland, America and Europe, including Slovenia and Serbia. He is an author and editor of books and art publications. Sculpture "Goran's stealth Yugo" was followed by Phelan's project "Fragile Absolute" at the IMMA this summer. This was partially inspired by texts by Slovenian philosopher Slavoj Zizek and by the funeral of Serbian dictator Slobodan Milosevic. The exhibition closes in November.

Dejan Novacic
info@otpisani.com

Comments

Ivan Tasovac promovisao " Emigrantski kuvar"

Mon, 02 Nov 2009 16:50:41 +0100

Promocija “Emigrantskog kuvara” na beogradskom Sajmu knjiga dobro je prosla, zahvaljujuci Ivanu Tasovcu i Srdjanu Krsticu – evo sta pise Tanjug. Hvala na dobrim zeljama za knjigu, veliko hvala svima koji ste pomogli idejama i receptima, a ogromno “fala” Djordju Maticu, zagrebackom knjizevniku iz Holandije, na njegovoj nesebicnoj pomoci i prijateljskoj podrsci!

Dejan

BEOGRAD, 31 oktobra (Tanjug) - Medju nebrojenim promocijama knjiga koje se svakoga dana odrzzavaju tokom Beogradskog sajma knjiga na svim sstandovima, na sstandu novosadskog "Stilos arta" predstavljen je "Emigrantskog kuvara" Dejana Novaccicha na neuobiccajen naccin i to iz visse razloga.

Na prvom mestu, autor, rodjeni Beogradjanin i u najboljim godinama ( 48) bio je odsutan, possto zzivi i radi u Dablinu (Irska). Kao ssto autor nije kuvar, vech je diplomirao svetsku knjizzevnost na beogradskom Filolosskom fakultetu ,tako ni glavni promoter nije bio knjizzevni kriticcar ili barem istoriccar ili teoreticcar knjizzevnosti, vech Ivan Tasovac aktuelni direktor Beogradske filharmonije, ccija ostavka nije usvojena, a uz to je i sjajan pijanista.

Da sve bude neobiccnije, ssand je bio, za sajamske uslove, dobro posechen ssto se retkost, jer publika radije razgleda knjige nego ssto slussa pricce o njima ,osim ako je pricca zaccinjena ichem i pichem ssto nije bio sluccaj sa " Emigrantskim kuvarom".

Novaccich nije nepoznato ime jednom dobrom broju ccitalaca possto je njegov knjizzevni prvenac " SFRJ za ponavljacce" vech prodat u tirazzu koji prelazi 10.000 primeraka, a kako je rekao glavni urednik "Stilos arta", koji je preuzeo autorska prava od prvog izdavacca ovog dela, Srdjan Krstich, vech su i oni prodali dva izdanja,a u pripremi je i treche. Takodje, knjiga je do sada sstampana u Sloveniji, Makedoniji i nedavno u Hrvatskoj,a prodaje se po celome svetu preko mejla i knjizzara koje drzze srpske knjige.

Krstich je objasnio da se radi o knjizi koja je popularisala temu o zemlji koje nema i na ssaljiv naccin progovorila o vremenu koje je minulo i koga se mnogi rado sechaju sa setom.

Novo delo je izraslo iz kolumne u formi kulinarskih recepata koju je Novaccih pisao za list u Mariboru, a zbirka "recepata" je postala kuvar cciji "recepti" mogu ccak i da se pripreme, ali su pre hrana za dussu nego ssto che pomochi prilikom pripremanja jela.

Tasovac je proglasio Novaccicha za pravi fenomen na nassem knjizzevnom nebu jer mu se knjiga prodaje, a slika mu se nije pojavila u nekoj reviji stila "Glorija", niti daje izjave pa raznim medijima, o svemu, a najvisse o onome ssto ne zna .

Duhoviti Tasovac "optuzzio" je autora da je "krivac" za dve neprospavane nochi i prognozirao da che se knjiga svakako nachi medju onih 20 odsto koje njihovi kupci stvarno proccitaju, jer statisticcari tvrde da 80 odsto kupljenih knjiga ostane neproccitano.

Za njega je ova knjiga puna duha, dusse, sete i oplemeniche svakog ko je proccita.

Na kraju je pozvao publiku da pitanja, koja bi zzeleili da postave autoru ,napissu na cedulje koje che mu biit poslate.

Comments

Promocija nove knjige Dejana Novačića

Fri, 30 Oct 2009 12:19:53 +0100

Izdavačka kuća "Stylos art" iz Novog Sada najavila je kao posebnu atrakciju za beogradski Sajam knjiga novu knjigu Dejana Novačića “Emigrantski kuvar”

Promocija će se održati na beogradskom Sajmu knjiga u subotu, 31.10. u 14h na štandu izdavačke kuće Stylos Art. Knjigu će predstaviti Ivan Tasovac, direktor Beogradske filharmonije i pisac predgovora i Srđan Krstić, direktor Stylos Art-a.

Dobrodošli!

"Ako računate da, striktno poštujući recepte iz ovog kuvara, nekog nahranite - teško da će vam to poći za rukom. Ali, ako imate nameru da nekog šarmirate - ovo je prava knjiga za vas. Dejan Novačić je jugoslovenski Jamie Oliver, ali ne kulinarstva već ex-YU šarma koji se devedesetih, iz naših domova preselio u iznajmljene sobe Berlina, pabove Dublina, klubove New Yorka..." Iz predgovora Ivana Tasovca

"Kolekcija priča-recepata, knjiga neobične strukture, vrcava, pitka, puna iskričavog duha, na trenutke tragična i opora, ali uvek začinjena poznatim humorom Dejana Novačića, autora kultne knjige „SFRJ za ponavljače.“ Srđan Krstić

Više o knjizi: www.sfrjzaponavljace.com/novo.html
Više o izdavaču: www.stylos-art.com

Comments

Pricaj irski da te niko ne razume

Tue, 20 Oct 2009 23:32:16 +0200

Iako rastrkani sirom sveta, Irci su cvrsto povezani zajednickim jezikom. Engleskim.

Irski jezik ne razume niko, pa ni sami Irci. Racuna se da ga u svakodnevnom zivotu ne koristi vise od dvadesetak hiljada ljudi, iako je na poslednjem popisu stanovnistva cak 350 hiljada Iraca prijavilo da “tecno” govori svoj jezik. Kad se uzme u obzir partizanski otpor koji mali Irci pruzaju obaveznom ucenju svog jezika u skoli i broj keceva i neopravdanih izostanaka, ovu cifra treba prihvatiti s velikom rezervom i malim osmehom.

Uprkos tome sto je irski zvanicno prvi jezik Republike i uprkos sizifovskim naporima drzavnih cinovnika da ga podignu iz mrtvih, ovaj jezik i dalje nestaje. Moze se cuti jos samo na drzavnom tv-programu Teilifis na Gaeilge (Televizija na irskom) i u selima i na ostrvima zapadne Irske, u enklavama poznatim pod zajednickim nazivom Gejltaht (Gaeltacht). Rec je o nekoj vrsti jezickih rezervata, gde se spasava ono sto se spasiti moze. To su slabo naseljeni, ali spektakularno lepi delovi pokrajina Golvej, Keri i Donegal, Konemara i Aranska ostrva, ciji stanovnici i dalje ribare, kopaju krompir i piju ginis na maternjem jeziku, a tokom leta primaju u svoje kuce na desetine hiljada tinejdzera iz drugih delova Irske.

Klinci u Gejltahtu uce irski u okviru drzavnog plana za reanimaciju jezika. I svi su zadovoljni – seljaci zato sto zarade lepe pare, a deca zato sto leto prevodu daleko od matoraca, gde rade sve ono sto ne smeju kod kuce. Uslov je medjutim da medjusobno ne pricaju engleski. Ali, ko bi to proverio, narocito kad padne mrak pa se izvuku ko zna gde.

Kako je moguce da u zemlji koja je jedan od vodecih svetskih proizvodjaca i distributera nacionalne mitomanije malo ko govori sopstveni jezik? Kao sto su Srbima za sve krivi Turci, tako su i Ircima krivi Englezi. Mada ima i onih koji kazu da su i sami Irci pomalo krivi, jer dok im je jezik bio zabranjen mnogi su ga ucili iz inata, a kada je drzava propisala obavezno ucenje u skolama, sve je krenulo nizbrdo. Jer se rec “obavezno” tesko uklapa u lokalni mentalitet.

Velika glad i mali jezik

Gde Englezi prodju, tu trava ne raste, kazu Irci, i kao primer navode da danas u Irskoj zivi manje od 10 procenata svih Iraca, a slicno je i sa preostalim Skotima i Velsanima u samoj Britaniji. Svi su oni potomci starih Kelta, koji su na ova ostrva stigli sa Kontinenta pre dva milenijuma, bezeci pred Rimljanima. Kelti su pre toga naseljavali veci deo Evrope, a postojbina im je bila na teritoriji danasnje Svajcarske.

Kelti su nekada imali zajednicki jezik, koji se kasnije podelio u dve grupe - gojdelsku (ukljucujcu irski i skotski) i britonsku (velski i bretonski). Skoti i Irci se i danas medjusobno razumeju (pogotovo preko flase viskija), ali im zato treba prevodilac kad idu u Vels ili Bretanju.

Anglosaksonci nisu bili previse fascinirani ovim nijansama, niti ih je mnogo zanimala lingvistika, pa su Kelte, zajedno s Normanima i Vikinzima - koji su se tu bili zatekli - potamanili sve zajedno i svakog ponaosob. U procesu su stradale ne samo keltske “kraljevine” (hiperbola kojom Irci oznacavaju svoje plemenske zajednice) vec i keltski obicaji, obelezja i jezik. Engleski je tokom vekova postao ne samo sluzbeni, vec i svakodnevni jezik u gradovima, medju zanatlijama i trgovcima. Obrazovanje je bilo iskljucivo na engleskom, kao i celokupna javna administracija.

Sredinom 19 veka u Irskoj je polovina stanovistva jos uvek pricala irski, ali to su bili samo siromasni seljaci, oni koji su ionako samo cutali i radili. Osnovna namirnica im je bila krompir, koji je sredinom veka napala krompirova zlatica. Par zetvi propalo je zaredom, sto se poklopilo sa rekordnim prinosima psenice, pa su protestantski zemljeposednici prodavali zito pod odlicnim uslovima u Engleskoj. Posto u to vreme nauka jos nije bila pronasla humanitarnu pomoc u Irskoj je doslo do strasne gladi. Milion ljudi je pomrlo od gladi i epidemija i jos milion je otislo u emigraciju, odnoseci sa sobom i svoj jezik.

Posle ove katastrofe, doslo je do radikalnog rasta antibritanskog raspolozenja. Pokret za nacionalno oslobodjenje i povratak irskoj kulturi – i jeziku – rastao je i jacao, zajedno s revolucionarnim, kulturnim i folklornim udruzenjima. Irski – ili keltski – preporod obelezio je kraj britanske dominacije i stvaranje nove nacionalne samosvesti. Kao sto je srpski kosovski mit formiran tek nakon poraza I srpskog ustanka, tako je i irska nacionalna mitologija napisana tek nakon Velike gladi.

Irsku kulturnu tradiciju afirmisali su nacionalno svesni pisci poput Jejtsa, a narodnjastvo je pocetkom XX veka postalo kulturni standard, i nesto kasnije, u nezavisnoj Irskoj, prakticno je imalo status zvanicne umetnosti, nesto slicno onome sto je socrealizam uzivao u Sovjetskom Savezu, na veliku sprdnju nacionalno nesvesnih ili, srpski receno, “izdajnickih” pisaca poput Dzejmsa Dzojsa.

Englezi su ipak bili dzentlmeni, pa su Ircima, kad su odlazili, ostavili svoj jezik na koriscenje. Irci su ga toliko usavrsili da su napisali neke od najboljih stranica knjizevnosti na engleskom jeziku. Za to su do sada dobili cetiri Nobelove nagrade, sto Irsku cini zemljom s najvecim brojem knjizevnih nobelovaca po glavi stanovnika. I to bez pomenutog Dzojsa.

Da se Vlasi ne sete

Lako je Srbima. Njihov jezik razumuju i stranci - Crnogorci, naprimer. Ircima je, da bi ih svet razumeo, za razliku od Srba, potreban prevodilac. Pogotovo od kada je irski postao jedan od zvanicnih jezika Evropske Unije.

Kad se nezavisna poslanica Marian Harkin obratila Evropskom parlamentu na cistom i tecnom irskom jeziku, parlamentarci su se kao po komandi dohvatili slusalica i ukljucili prevodjenje. Jedino njene kolege iz Irske nisu, jer ih je bilo sramota. Zato nisu razumeli ni rec od onoga sto je pricala, pa su posle krisom trazili engleski prevod.

Za irske prevodioce unapredjenje irskog u zvanican jezik Evrope bio je dogadjaj ravan otkricu zlatnog rudnika u dvoristu iza kuce. Ko zna obim evrokratske papirologije, zna i zasto – sve je to trebalo prevesti na Irski.

Ircima jedino ne treba prevodjenje na jezik kojim se danas govori u pojedinim balkanskim zemljama, a koji je u Srbiji poznat pod nazivom “srpski”. To je zato sto su srpski naucnici nedavno otkrili velike jezicke slicnosti izmedju Kelta i Srba. Prema jednom istrazivanju, Kelti (preciznije, Velsani) i Srbi imaju, navodno, “vise od sest stotina zajednickih reci”.

Nakon sto su osnovali Beograd (Singidun), pronasli Negotin (Neges Tin) i otkrili reku Moravu (Mor Ava), Kelti su - kaze ova studija - otisli u Crnu Goru. Tu su “ostavili za sobom niz jasnih jezickih tragova”. Takav je slucaj s mestima Risan (rhysfa, velski: tvrdjava) i Perast (pyr, gospodar i yst, okuka), sto zajedno cini “Gospodarevu okuku”, ma sta to znacilo. Ali to nije sve. Velsani su “dali ime Durmitoru” (od Duw, bog ), a Crnogorci su, valjda u znak zahvalnosti, poceli da oslovljavaju Velsane s “Vlasi”. Da se ovi drugi ne dosete.

Zanimljivo je medjutim da medju crnogorskim Keltima nisu bili samo Velsani, vec i Irci, pa odatle i naziv reke Bojana (po reci Boyne, severno od Dablina). Odgovor na pitanje otkud Irci i Velsani zajedno u Srbiji i Crnoj Gori vekovima pre nego sto su se formirali kao zasebni narodi i pre nego sto su uopste razvili svoje posebne jezike, ostaje, naravno, bez odgovora. Ali, ne treba biti cepidlaka.

Neki ljubitelji su cak otkrili i “tragove Kelta na Kosovu”. Tu su Kelti ostavili svoje “drevne zapise”, iz nekog razloga “zabelezne na srpskom”, a ne keltskom ili, ne daj boze, albanskom jeziku. I to 600 godina pre nego sto su Sloveni uopste stigli do Balkana. Ovo otkrice je tim znacajnije jer ni jedni ni drugi (a bogami ni treci) u to vreme nisu znali da citaju i pisu, jer naravno nisu ni imali pismo.

Sta Irci duguju Srbima

Nisu samo Kelti uticali na Srbe, vec i obratno. Sirom irske postoji veliki broj tipicno srpskih imena naseljenih mesta, planina i reka. Primenom metodologije koja se u nauci o jeziku zove “komparativna analogija”, u naucnoj fantastici “let the force be with me”, a u etnopsihologiji “neka bude sto biti ne moze”, nedavno je otkriveno da su grad Brej (irski: Bré, engleski: Bray, u Dablinskom zalivu) osnovali srpski, a ne normanski moreplovci. Turci medjutim ovo osporavaju, i tvrde da je “bre” stara turska rec koju su im Srbi ukrali i sad je koriste kao svoju. Kako bilo, Srbi su u Irskoj ostavili i nazive gradova Dulek (Duleek na proto-keltskom znaci “ima glavu ko dulek”), i, naravno, Blesington (Po narodnoj pesmi “Jao, majko, sto sam blesav”).

Pored Srba, Irsku su tokom istorije posecivali i Crnogorci. To dokazuje brdo Tara, legendarno sediste keltskih kraljeva. Srbi medjutim smatraju da naziv irske Tare ne potice od crnogorske reke, vec od istoimene srpske planine. Ali ni jedni ni drugi nemaju objasnjenje otkud ime “Tara” za reke i planine u jos tridesetak zemalja sveta, ukljucujuci i Etiopiju i Japan.

O srpskom uticaju na Kelte govore i tradicionalna srpska imena koja Irci i danas koriste. Ali, pogresno. Jer su, onako pijani, sve pobrkali, pa je kod njih Dara (Darragh) musko ime, a Nikola (Nioclás) zensko.

Pretpostavlja se da su prvi Srbi koji su dosli ovamo da uce Irce keltski bili iz okoline Nisa, a dokaz za to je cinjenica da irski jezik ima samo dva padeza.

Kako bilo, teorije o bliskosti Kelta i pojedinih balkanskih naroda veoma su privlacne i popularne. Slicno Srbima i Crnogorcima, i Hrvati polazu pravo na keltsko nasledje. Sve to naravno pripada domenu fantastike, ali sta da se radi, takva je bila i istorija ovih naroda.

Ustalom, posle otkrica egipatskih piramida u Bosni, sve je moguce.

Dejan Novacic

Comments

Irska kafana

Sun, 18 Oct 2009 23:12:05 +0200

Irci nisu imali Turke, vec Engleze, pa zato nemaju kafane, nego pabove. Tu su, iz generacije u generaciju, vredno trenirali i usavrsavali se, tako da su na kraju postali apsolutni prvaci sveta u picu, i to u superteskoj kategoriji. S 15 litara cistog alkohola po glavi stanovnika – a ova statistika obuhvata i decu predskolskog uzrasta, penzionere u starackim domovima i clanove udruzenja za borbu protiv alkoholizma – Irci danas tuku i takve majstore kao sto su Rusi ili Slovenci, a o Englezima i da ne govorimo.

Irci godisnje samo na ginis spucaju preko milijardu ipo evra, sto je za trecinu vise od nacionalnog budzeta za obrazovanje. Gde im sve to stane i kuda vodi, ne zna se, ali se zna da u proseku 4 od 5 pica popiju u pabu. “Ne veruj onome ko sam pije” kazu Irci, i zato idu u pab. Za razliku od Skandinavaca, Irci podjednako vole i da se druze i da piju, posebno kad ih svi gledaju i kad im se zbog toga dive. Ali pab je vise od pozornice za irski alko-egzibicionizam. To je i skloniste od kise i mesna zajednica i nacionalna institucija, i to demokratska. Jer, u pabu nema hijerarhije i svi su ravnopravni, nezavisno od drustvenog polozaja, godina starosti i materijalnog stanja.

Izuzetak je jedino pablikan. On je gazda, i njega svi moraju da slusaju. Barmen je drugi po rangu, a segrti cute i rade. Njih tradicionalno regrutuju iz provincije. Na dnu piramide su oni sto skupljaju case. Oni dolaze i iz malo udaljenijih mesta nego sto su Ofali ili Mejo, pa ih ima dosta iz Slezije i Sečuana. Takvima vec prvog radnog dana padne mrak na oci kad shvate koliki im posao predstoji.

Pivo se u pabu toci iz metalnih burica pomocu rucne pumpe, a mera je pinta. Casa je takodje pinta - “pajnt”, a porucuje se tako sto se progurate do sanka i, i nakon sto vas barmen upita “are you ok?”, kazete “a pint please”, ili jos bolje, samo podignete obrve. To znaci da hocete ginis. Ako hocete nesto drugo, onda to treba posebno naznaciti: “a pint of Murphy’s”, ili sta vec. Jer, samo je ginis sinonim za pajnt.

Barmen ce onda rutinom majstora-sibicara ustrcati mlaz ledenog piva u dve trecine case, pod uglom od 45 stepeni, i sacekati da se slegne. Zatim ce dopuniti casu do vrha i, dok je tecnost jos smedja od mehurica vazduha, spustiti je na sank. Tada treba pruziti vec pripremljenu novcanicu i odmah platiti, jer je ovde takav obicaj. Ako ste u drustvu, obavezno platite turu za prijatelje. Posle ce i na njih doci red. Ko kupuje pice mimo ostalih nije Irac nego Skot.

Nakon sto je ginis spusten na sank, treba sacekati da se slegne, odnosno pocrni. Idealan pajnt sastoji se od tela (body) crnog kao ebanovina, i glave (head), pene boje slonovace. Zato dobro natocen ginis podseca na klavijaturu lepog starog pianina.

Poznavalac pije ginis lako i bez napora, kao iskusni trkac na srednje pruge. Jedan pajnt ipak ne bi trebalo da traje duze od 15-ak minuta, jer se posle ugreje, a to onda nije to. Prosecan Irac, kazu, isprazni casu iz 5 cugova, sto se meri brojem “prstenova” od pene unutar case, Englezi iza sebe ostave 7 takvih prstenova, a Amerikanci 18. Ruski turisti ne ostavljaju nikakve prstenove.

Osim piva, Irci piju i sve ostalo, pa cak i limunadu. Ako se pomesa sa pivom. To se onda zove “shandy”. Neki pak traze da im se u pajnt doda strc likera od borovnice. Ali medju Ircima ima i ozbijnih ljudi, koji piju ozbiljna pica. Pre svega, viski. Koji seku pivom. Pored viskija pije se i dzin, a posebno treba biti oprezan s tecnoscu koja se zove “poteen” (poćin) i koja se prozivodi ilegalno i nabavlja ispod ruke, u flasama bez etikete.

Rec je o necem sivkastom i mutnom sto podseca na onu strasnu komovicu kojom Balkanci trljaju noge kad se prehlade. Razlika je u tome sto se poćin pravi od krompirovih ljuski, i jos gore smrdi. I sto se ne maze na noge, nego na pse - trkace. Ali samo malo, da ne poblesave i ne otrce u suprotnom pravcu. Ostalo se popije. Dok si rekao “slonče” (slainte, “ziveli”).

Jedna od urbanih legendi kaze da postoji i nesto odvratnije od poćina, a to je “slop”. Navodno, ima barmena koji ostatak od raznih piva i drugih pica umesto da bace, ocinski sacuvaju za lokalne pijance. Ono sto preostane sa dna burica i boca saspu u kofu i ostave uvece iza zadnjih vrata.

Svaki dobar pab ima i dobru pricu iza sebe. “Davy Byrne’s” poznat je po tome sto je Majkl Kolins, vodja irskih repubulikanaca, 1921. godine, iz Londona, nakon upravo zavrsenih pregovora o nezavisnosti, poslao ovamo telegram “spremaj pice irsko pitanje reseno”. Pice je naravno odmah reseno, ali irsko pitanje, kao sto znamo, jos nije.

Dobar pab poznaje se po tome sto ga retko krece. Posebno su na ceni pabovi cije tavanice krase generacijski slojevi duvanskog dima, narocito od kad je pusenje zabranjeno. U tom poglredu jedan od najboljih je “Hartigan’s”. Pocrneli plafon idealno se slaze s izlizanim linoleumskim podom, kakav se obicno vidja samo po drzavnim bolnicama. “Hartigan” je poslednji put okrecen kada je sadasnja vlasnica isla u treci osnovne. “Tata je jedno vece udario glavom u policu iznad sanka. Sledeceg jutra uzeo je cetku i poceo da farba” - seca se ona, i dodaje - “posle to vise nismo radili”.

Pisac Brendan Behan, inventar irskih pabova, barova i krcmi, pravdao se da je takav kakav jeste zato sto je u njegovom kraju bilo sramota kad je neko trezan. On je izracunao da Irci imaju 30-ak naziva za razne stepene pijanstva, kao Eskimi za razne vrste snega. Irci cene i svoje alkoholicare i svoje pisce. Takvi se okupljaju u posebnim, “literarnim” pabovima, kao sto je “McDaid’s”, koji predstavlja istureno odeljenje Instituta za knjizevnost. Dobar je i “The Duke” gde mozete sedeti za istim stolom za kojim je svojevremeno sedeo i Dzojs. Ali, ako vise od pisaca volite glumice, onda idite u “Neary’s”, prekoputa teatra “Gaiety”.

Inace, iz razloga razumljivih samo Ircima, a mozda malo i Irancima i Balkancima, zenama je ulazak u pubove bio zabranjen sve do II svetskog rata. Posle se sve promenilo, pa su neke zene, kao sto smo videli, cak postale pablikani. Pabovi su sada mesto gde se od svih lepih Irkinja mogu upoznati najlepse. Lokalna moda i obicaji nalazu im da nose kratke haljine i letnje sandale, pa makar bila zima i poplava nosila pijane prolaznike niz ulicu. To, u kombinaciji s ispijenim pintama, sluzi kao snazan ljubavni katalizator. Samo treba biti oprezan i voditi racuna o reputaciji – Irci nazivaju biseksualcima sve koji pored ginisa vole i zene.

Ginis u Irskoj nije samo afrodizijak vec i lek. Kao sto su kod nas nekada deci davali riblje ulje da porastu, tako su malim Ircima davali ginis s mlekom za krvnu sliku. A neka deca su uzumala ginis i sama, i to bez mleka.

Iako Irci dobar deo zivota provedu u pabu, nemaju obicaj da tu i jedu. Vise vole da se na miru napiju i da posle s nogu pojedu fish & chips, ili ako su potrosili sve pare, samo čips, tojest pomfrit. A nekad ni to, jer je Ginis sam po sebi hranljiv. Zato se nikad ne pije uz jelo, ali se ponekad koristi u kuvanju. Recept za “porter bif” jednostavan je kao i sve ostalo u irskoj kuhinji: govedina se isece na komade, proprzi na ulju i zalije ginisom. Posle se ubaci jos par krompira, i to bi bilo to.

U tradicionalnom irskom pabu nema hrane, muzike i video-bimova. Eventualno se moze naci televizor, koji pablikan ukljucuje kad je neka vazna utakmica. Pabovi u kojima se sluzi “pub food” (uglavnom kobasice na cackalicu i slicne gluposti), gleda sport ili slusa irski folk, novijeg su datuma i prilagodjeni su trzistu i potrebama turizma.

“Pravi” pabovi ne lici mnogo na fransize sa stubicima od izrezbarenog drveta koje se poslednjih godina liferuju sirom sveta pod globalnim brendom “Irish Pub”. U njima nema folklornih perifernalija, irskih zastavica i vitraza s detelinama i harfama. U pravim pabovima sve je to mnogo skromnije, jednostavnije i lepse. Narocito posle pete ture.

Dejan Novacic

Comments

Zašto jedem i ostale poslastice

Tue, 13 Oct 2009 15:13:10 +0200

Još o domaćoj hrani - gostuje urednik Bašte Balkana Zlatko Šćepanović.

Piše: Zlatko Šćepanović

»Jedem da bih živeo ili živim da bih jeo« je već odavno potrošena fraza koja se stalno ponavlja kod priča o jelu i o dijeti. i što je priča otrcanija, ona je sve istinitija. Svet se polarizuje, polako ali neumitno na one koji jedu onako usputno i na one koji usputno žive da bi mogli da jedu.

Prva grupa su ljudi kojima je hrana potreba i obaveza, dok je drugoj grupi hrana kult, ovisnost i inspiracija. Prvi su dakako u boljem položaju, jer oni mogu a i ne moraju jesti, mogu a i ne moraju uživati u hrani, dok su preživari iz druge grupe posvećenici koji i moraju jesti i moraju uživati u tome što jedu, ne bi li se osećali živima.

Sad, neki prepametni američki ili još bolje suvi engleski psiholog bi mudro zaključio da je druga grupa tih naših revnosnih proždrljivaca, zapravo kategorija latentno depresivnih ljudi. Oni jedu jer su depresivni, jer samo tako mogu da izdrže dnevni stres, jer imaju hormonalno-mentalno-organski poremećaj, možda i proširen želudac, svakako velike crevne resice, nadje se tu i dugačka pantljičara i što je zadnji hit, genetsko nasledje od naših predaka koji su stalno bili gladni kod ovaca u planini.

Tim problemom ili bolje reći fenomenom se bavim skoro 40 godina, iz jednostavnog razloga što sam tpičan predstavnik druge grupe entuzijasta za hranom. Da li time predstavljam sebe hedonistom? Ne, naprotiv, priznajem da je i količina nečega što je koliko toliko ukusna hrana bitna, kao i trajanje. Daj mi ukusno, golemo i nek traje što duže! Kalorije ne brojimo. Samo uživajmo!

Evo, i dok ovo pišem, već sam nekoliko puta svratio do frižidera i ostave da uzmem vino, grickalice, kulen, punomasni sir, maslinke ... mmmmm. Inspiracija i volja same dolaze dok uživam u grickanju, mljackanju, coktanju, oblizivanju, mmmmmm. Fantazija!

I sad, verovatno se pitate što onda istražujem fenomen kao problem ako on meni ne smeta. To je istina, on meni kao fenomen ne smeta, naprotiv, živeti da bi se uživalo u jelu je fantastično, pod uslovom da imate dovoljno hrane, a nje ima, u Srbiji posebno. I to one masne i ukusne, jerbo se zna da je masnoća nosilac ukusa i da su masnija jela ukusnija, a mi nemamo nestašicu ni kajmaka, ni slanine, čvaraka, sača, sira, kulena, ajvara, gibanice, prebranca, ljute papričice sa belim lukom, ih.

I kada dan ujutru počnete sa toplim masnim burekom i gustim jogurtom, vaše telo peva od sreće a misli su vam van poznatog kosmosa u sferi transedencije. Zato vam je lako da u jednoj ekstremno stresnoj zemlji kao što je Srbija pregurate sve prepreke i stignete do obilatog i ukusnog ručka, mlade jagnjetine koja vam se topi u ustima i belog mrsa uz vrelu pogaču, dobre šljivovice i klasične srpske salate, posle čega ide najdublja nirvana koju ni sam Buda nikada nije mogao da iskusi, jer je mahom bio gladan.

Kao što rekoh meni jedenje ne smeta, ali mi malo smetaju posledice iste. Već pogadjate o čemu pričam. Zbog tih posledica stalno pokušavam da nadjem čarobno rešenje da ne jedem a da uživam u životu. I nikako da nadjem primenljiv metod ili uspešan model.

Mislite li da je to moguće?

Comments

Kako je Jugo pretekao Trabanta

Wed, 07 Oct 2009 13:52:35 +0200

Kisa je stala, skele su uklonjene i hromirani kostur cuda jugoslovenske samoupravne automobilske industrije, “Juga 45” , bljesnuo je na irskom suncu. Dablinski umetnik Alan Felan i kragujevacki inzinjer Goran Krstic mogli su da odu u obliznji pab na pintu ginisa.

Instalacijom “Goranovog prikrivenog Juga” u vodoskoku Formal gardena ispred Irskog muzeja moderne umetnosti u Dablinu, saradnja izmedju Felana i Krstica privedena je kraju, a “Jugo”je – zajedno s asocijacijama koje se vezuju za ovo vozilo i zemlju cije ime nosi – dobio spomenik na krajnjem zapadu Evrope. Time je jugoslovenski “Jugo” pretekao do sada neprikosnovenog, arhetipskog istocnonemackog “Trabanta” na krivini izmedju istocnoevropske svakodnevnice i njene zapadnoevropske percepcije i parkirao se – bar sto se Dablina tice - usred umetnickog dijaloga izmedju ove dve Evrope.

Jugo se vise ne proizvodi, zemlja po kojoj je nazvan odavno ne postoji, a Brus Vilis i Samjuel Dzekson, nakon sto su provozali zuti “Koral” u “Umri muski 3” presli su na novije automobile. Ostale su samo angdote i uspomene. Ali, da bi pojedinacne uspomene postale kolektivno pamcenje, potrebna je intervencija umetnika. Alan Felan zna kako se to radi. Koristeci parataksu – postupak u kojem se razliciti elementi slazu jedan pored drugog bez uocljivih medjusobnih veza, on je “smestio” automobil u muzej, industriju u umetnost, i bivsu Jugoslaviju u modernu Irsku. Jugoslovenska kultura – ona materijalna, “istorijska” - dobila je time vazan estetski hommage, i to daleko van granica zemalja koje su tu kulturu nekada dozivljavale kao svoju i zajednicku.

Iz dablinskog “Juga”, cija se fabricka konstrukcija izdize visoko na postolju iznad muzejske fontane, neocekivano nicu neobicni, gumeni “pupoljci” koji se racvaju i rastu, zajedno s pratecim asocijacijama i tumacenjima. “Grancice” i “lisce” proizvod su duhovite “stelt” strategije koju koristi Felan: treba se, metaforicki receno, dobro propeti na prste i razrgnuti kamuflazu kako bi se doslo do “Juga” i Jugoslavije.

Prica o irskom Jugu pocela je pre tri godine, kada je Felan izlagao u beogradskoj galeriji SKC. Posto se u to vreme kao umetnik izmedju ostalog bavio i automobilskom kulturom “boy-racinga”, uspostavio je kontakt sa Zastavom i u Kragujevcu je upozano Gorana Krstica, glavnog projektanta Zastava automobila. Nakon sto je video Krsticeve trodimenzionalne CAD projekte i dizajne futuristickih vozila, Felan je upitao da li bi bilo moguce izraditi nacrt “Korala” u stilu skulptura koje Felan inace radi. Krstic je rekao da je to moguce. Taj prvi tehnicki nacrt, u prirodnoj velcini, bio je izlozen u narednih godinu dana u Beogradu, Dablinu i Portadaunu.

U medjuvremenu je Felan za projekt “Juga” dobio podrsku Muzeja moderne umetnosti u Dablinu i prosle godine je zajedno s kustosom Šonom Kisejnom ponovo boravio u Kragujevcu, nakon cega je Krstic izradio “Juga” u svom dvoristu, i zatim ga instalirao u Dablinu.

Alan Felan jedan je od najoriginalnijih savremenih irskih umetnika. Njegov rad je multidiciplinaran i obuhvata skulpturu i instalacije, hepeninge, video i fotografiju. Rodjen je 1968. u Dablinu, gde je diplomirao na univerzitetu DCU, a magistrirao je na Ročester Institutu u Njujorku. Ovaj Fulbrajtov stipendista do sada je samostalno i grupno izlagao sirom Irske, Amerike i Evrope, ukljucujuci Sloveniju i Srbiju. Autor je i urednik vise knjiga, casopisa i monografija.

Na skulpturu “Goranov prikriveni Jugo” nadovezuje se Felanov projekt “Krhki apsolut” u Muzeju moderne umetnosti koji je delimicno inspirisan tekstovima Slavoja Zizeka. Felanova interesovanja krecu se u rasponu od politicke istorije i teorije kulture do irskog nacionalizma, popularnih supkultura i naucne fantastike.

Tekst(c)Dejan Novacic

Alan Felan, “Goranov prikriveni Jugo”, 2009, hromirani celik, plastika, guma. Skulptura izadjena u saradnji s Goranom Krsticem, dizajnerom Zastava automobila. Instalirana u Formal Gardens, Irski muzej moderne umetnosti, Dablin, maj – novembar 2009. Image © Alan Phelan, IMMA, Mother's Tankstation.

Enigma u prostoru i vremenu

Ono sto je izgubljeno, nadjeno je. “Objekt zelje” transmutirao je i stigao u novi prostor, gde je uspostavio svoj sopstveni moment sile i fizicku ravnotezu oblika. Izvori ovog dela Alana Felana zamagljeni su definicijom samog objekta - objekt je transponovan u drugaciji medijum, u kome se njegove prosle inkarnacije tek naziru. Automobil je mutirao – proizvodni model i njegove latentne reference postaju prepoznatljive tek kada se upoznaju njihovi skriveni istorijski izvori. Rec je o enigmi u prostoru i vremenu, skulpturnoj formi koja lebdi izmedju hromiranog celika, sopstvene dijalekticke kontradikcije i fontane koja asocira na italijanski neoklasicizam, a zapravo predstavlja bastu bolnice iz 18. veka u kojoj se sad nalazi Irski muzej moderne umetnosti.

Tekst(c) Kiran Benet, predsednik Irske asocijacije likovnih kriticara, kustos i pisac.

Comments

FABULA RASA

Tue, 02 Dec 2008 18:14:35 +0100

Marija Knezevic ima preko 200 bibliografskih jedinica registrovanih u Narodnoj biblioteci Srbije, ali za svoju novu knjigu nema izdavaca.

Danas je napisala pismo puno nade:

Dragi prijatelji, kolege, moji bliski,

Zelim samo da vas obavestim (sasvim neobavezno!) da sam posle raznih avantura sa izdavacima resila da je najjednostavnije da sama na neki nacin objavim svoju knjigu prica 'Fabula rasa'. Posto nisam imala novaca za 'stamparski samizdat', jedina moguca varijanta je fotokopir-izdanje. Uzgred, mogu vam reci da izgleda mnogo bolje nego sto sam ocekivala, buduci da sam 10 knjiga vec 'objavila' na ovaj nacin i 5 primeraka se nalaze u biblioteci sponozora za rad na ovoj knjizi, a to je becki KulturKontakt.

U cemu je /moguca/ mana ovog samizdata? U ceni. Cena izrade je visoka, a jedini nacin na koji ja mogu da umnozavam ovu knjigu jeste da najpre sakupim pretplatu /uz adrese, razume se/, pa da za nekoliko dana ispostavim knjigu naruciocu.

Cena jednog primerka za Srbiju je 10 EU /ne smem da se zapetljavam sa dinarima zbog akutne dinamike oko famoznog kursa/, a za inostranstvo 15 zbog troskova postarine.

Molila bih vas da mi malo pomognete u distribuciji ove informacije tako sto cete moj mejl proslediti onima za koje mislite da bi ih knjiga zanimala, ili ih vec obavestiti na neki drugi nacin.
Knjiga se moze naruciti putem ovog mejla, ili na telefon 064 26 36 242, tj. moj telefon.

Kvantitet je tu, 220 strana, a o kvalitetu cete, nadam se, prosuditi vi

Naj!
Marija Knezevic

Knjigu mozete poruciti direktno od autorke: elmar@sezampro.yu

Marija pise poeziju, prozu i kritiku. Do sada je objavila 16 knjiga. Zastupljena je u mnogim savrmenim antologijama. Rođena je u Beogradu, gde je diplomirala na grupi za Opštu književnost i teoriju književnosti a magistrirala na Michigan State University.

Bibliografija: "Hrana za pse" (1989.), "Elegijski saveti Juliji" (1994.), "Stvari za ličnu upotrebu" (1994.), "Doba Salome" (1996.), "Moje drugo ti" (2001.), "Querida" (2001.), "Dvadeset pesama o ljubavi i jedna ljubavna" (2003.), "Knjiga o nedostajanju" (Beograd, 2003.), "Das Buch vom Fehlen" (2004., dvojezično izdanje, prevod na nemački: Goran Novaković), "Kasni sat" (izbor i prevod poezije Čarlsa Simića, 2000.), "Ekaterini" (2005), »In tactum« (2005).

Comments

Жираф

Sat, 21 Apr 2007 19:10:11 +0200

Сегодня, я вижу, особенно грустен твой взгляд
И руки особенно тонки, колени обняв.
Послушай: далёко, далёко, на озере Чад
Изысканный бродит жираф.

Ему грациозная стройность и нега дана,
И шкуру его украшает волшебный узор,
С которым равняться осмелится только луна,
Дробясь и качаясь на влаге широких озер.

Вдали он подобен цветным парусам корабля,
И бег его плавен, как радостный птичий полет.
Я знаю, что много чудесного видит земля,
Когда на закате он прячется в мраморный грот.

Я знаю веселые сказки таинственных стран
Про черную деву, про страсть молодого вождя,
Но ты слишком долго вдыхала тяжелый туман,
Ты верить не хочешь во что-нибудь, кроме дождя.

И как я тебе расскажу про тропический сад,
Про стройные пальмы, про запах немыслимых трав..
Ты плачешь? Послушай... далёко, на озере Чад
Изысканный бродит жираф.

Николай Гумилев

Comments

JUGONOSTALGIJA: ISTORIJA BOLESTI

Fri, 19 Jan 2007 14:18:38 +0100

Piše: Dejan Novačić

- Druže Tito, vrati nam se!

- Ni mrtav.

Jugoslovenska Itaka

Povratak kući jedna je od velikih tema svetske književnosti. Malo-malo, pa se neko vrati. Ponekad se vraćaju heroji, ponekad bludni sinovi, ponekad čitave nacije, a ponekad i domaće životinje. Od Mojsija, preko Odiseja, do Lesija – svi se vraćaju. Samo Jugosloveni ne.

njegovu zemlju odavno prepisali na svoje ime, Penelopa sad živi s Antinojem, a Telemah je emigrirao. Čak su i bogovi digli ruke od te priče. A on, Odisej, i dalje sedi u svom staničnom bifeu, pije špricere i čeka da mu plafon padne na glavu.

Ponekad, posle sedme ili osme ture, učini mu se da je povratak ipak moguć, da će se prosci napokon najesti, napiti i zaspati mrtvim snom, i da će ga Penelopa, ponovo mlada i lepa, nežno uzeti pod ruku i povesti kući. Rečju – učini mu se da će sve nekako doći na svoje mesto.

Ali, neće. Prvo, proscima se uopšte ne spava. Drugo, Penelopa ima svoje planove, i treće – i najvažnije – Itaka više nije tamo gde je bila. Otišla je do đavola, i tek treba da se rodi neki novi Leopold Bloom, Filip Latinovicz ili Roberto Salinas da je ponovo pronađe.

Od toga ko će je pronaći zavisi i kakva će biti.

Ili, što bi rekao Homer: kakav Odisej, takva i Itaka.

Mesto i način tvorbe

Jugonostalgija je elegična uspomena na život u bivšoj Jugoslaviji. Tako kažu oni kojima su i vozovi i vlakovi pobegli ispred nosa i sad ne znaju šta će. Za one druge, preduzimljivije, koji su se na vreme ubacili u ekspresne kompozicije svojih nacionalnih istorija, jugonostalgija je nešto sasvim drugo: to je neprijatno podsećanje na život koji su ranije vodili, kojeg su se odrekli, ali kojeg se i dalje stide. Za treće, koji misle da su pametniji od onih prvih i bolji od ovih drugih, jugonostalgija je skup manifestacija jedne kulture koja je preživela društvo u kojem je nastala.

A postoji i jedna nova, na svu sreću, sve brojnija škola mišljenja po kojoj je jugonostalgija samo još jedan od načina da te matorci dave i smaraju. I to nemilosrdno.

Uglavnom, svako priča svoju priču, pa jugonostalgija označava niz različitih, međusobno nepovezanih i često suprotstavljenih pojmova. Takve se reči u leksikologiji nazivaju homonimima. Etimološki, pak, „jugonostalgija“ je reč nastala spajanjem dva neologizma: „Jugoslavija“ i „nostalgija“.

Jugoslaviju su izmislili Trumbić i Supilo, uz malu pomoć prijatelja iz Antante. Od tada je proteklo mnogo vode, pa danas „Jugoslavija“ na svakom od jezika koji su bili u upotrebi na njenoj teritoriji znači nešto drugo. Izuzetak su samo hrvatski i srpski, u kojima „Jugoslavija“ znači isto: „Velika Srbija“. Jer im tako odgovara. S druge strane, reči „Vatikan“ i „Kominterna“ u hrvatskom jeziku su postali antonimi, a u srpskom, naprotiv, sinonimi, dok su složenice „jugokomunista“ i „srbočetnik“ u hrvatskom sinonimi, a u srpskom, opet, antonimi. Ko razume, shvatiće. Za to se, inače, na bosanskom kaže „jebem vas mahnite“.

Što se pak nostalgije tiče, nju je u XVII veku pronašao dr Andreas Reich. On je pod tim imenom opisao jedan specifičan medicinski sindrom, posebnu vrstu psihičke patnje prouzrokovane nemogućnošću pacijenta da se vrati tamo odakle je došao (“nostos“ = povratak u zavičaj, „algos“ = bol). Reich nije bio samo teoretičar, već i praktičan čovek, zaslužan za uvođenje novih, revolucionarnih metoda u lečenju ove bolesti putem vezivanja, šamaranja i polivanja pacijenata ledenem vodom. Ovo je naišlo na široko odobravanje stručne javnosti tog doba.

Naši to i danas cene.

Mal du siècle

Prema Medicinskoj enciklopediji JLZ jugonostalgija je „zarazna bolest, koja se za razliku od drugih infektivnih oboljenja ne prenosi ljudskim kontaktom već, naprotiv, nedostatkom istog. Pogađa isključivo populaciju srednjih godina. Do kontaminacije najčešće dolazi putem kazetofona, gramofona i magnetofona, odnosno nečeg što odatle dopire, a što pojedini autori nekritički podvode pod kategoriju ‘muzika’. U početnom stadiju bolest prvo zahvaća usne kanale, a zatim i centar za ravnotežu i orijentaciju u vremenu i prostoru. Klinička slika podsjeća na kravlje ludilo, ali osim što posrću i ne znaju kud udaraju, jugonostalgičari još i kenjkaju. Ovo čine diskretno, ali tako da svi vide. Period inkubacije je dug, al kad te lupi, onda te lupilo…“

Tako kaže nauka, a iz života znamo da je prvi simptom jugonostalgije osećaj da ti nisu sve koze na broju. To je uzrokovano insuficijencijom jednog enzima, u narodu poznatog pod nazivom „mladost“. Što samo po sebi i nije neki problem, jer ona, kako kaže Proust, brzo prolazi. Ali zato kontakt s eks-ju muzikom dovodi do ozbiljnih komplikacija. Od toga ne samo da venu uši i atrofira mozak, već otkazuju i svi odbrambeni mehanizmi koje je organizam godinama strpljivo gradio i usavršavao.

Raspad imunološkog sistema najbolje se može pratiti na middle-class-middle-age žurkama, kad gurnu CD iz osamdesetih. Tad puknu čak i bivše ribe koje su prezirale sve osim Talking Headsa i, eventualno, Davida Bowiea, pa krenu u singalong s Novim fosilima, a dojučerašnji Claptoni, J. J. Caleovi i McLaughlini dohvate svoje stare air-gitare pa raspale po Divljim jagodama (“Moto-ri, moto-ri, mo-to-ri…“). A zabeleženi su i slučajevi da odvrnu Harisa, pa im svima ruke same krenu gore…

Rečju, klinička slika je prilično gadna. Ali, dobra vest je da se jugonostalgija lako leči. Najbolji rezultati postižu se suočavanjem s nekim pravim životnim problemom.

Ako ga nema, pomaže i rakija. Ili, još bolje, viski.

Weltschmerz i privatno preduzetništvo

Jugonostalgija se manifestuje na razne načine. Pored muzike, tu su i filmovi, privesci za ključeve i knjige. Tiraži svega toga rastu, a rizik da te komšija pljune na stepeništu zato što se time baviš sve je manji. Za razliku od ranijih godina, zbog jugonostalgije čak ni u Hrvatskoj više niko neće izgubiti prijatelje ili posao.

Doduše, u poslednje vreme malo je teže iskamčiti neku kintu od stranih NGO-a, jer su ovi sa Balkana prešli na Kavkaz, ali to se kompenzuje povećanom tražnjom na domaćem tržištu, a pretekne nešto i za izvoz. Patent za jugonostalgiju smo uvalili i Istočnim Nemcima, pa je i oni sad liferuju pod nazivom „Ostalgie“. I dobro im ide.

Jugonostalgija postaje ozbiljan biznis, i njome se danas ne bave samo bezemljaši i proleteri intelektualnog rada, već i sitni sopstvenici. Od Tito-bara u Skoplju do istoimene rupčage u Ljubljani, jugonostalgiju je prigrlio mnogi ugostiteljski radnik širom bivše SFRJ. Čak ni Titovom unuku srce nije izdržalo, pa je u Beogradu otvorio restoran u kojem služi specijalitete od divljači (“Deda je, znate, voleo lov…“). Tu možete naručiti paprikaš od vepra i, dok čekate, uživati u pogledu na valjda jedinu preostalu Titovu bistu koju Srbi nisu odvalili i pretopili u nekog svog sveca ili generala.

Ipak, zbog toga što dolaze iz zemlje koje više nema, Jugosloveni najviše vole da se okupljaju na mestima kojih takođe nema. Na internetu postoje stotine sajtova posvećenih drugu Titu, Tajči i košarkaškoj reprezentaciji Jugoslavije. Takve stranice, do juče crvena marama za nacionalističke voline i magnet za ustaško-četnički spam i psovke, danas malo koga još živciraju. Naprotiv, pošten svet im se veseli i raduje, jer tu može do mile volje da krade tuđe tekstove, muziku i spotove.

Jugonostalgičari su aktivni i u pravom svetu. Jedan je otvorio čitav theme park, slobodnu teritoriju Palić kod Subotice. Drugi je – gle čuda, Crnogorac – otvorio diplomatsko predstavništvo, a sebe proglasio za generalnog konzula SFRJ. A neki Slovenci su izazvali međunarodni incident kad su na brdu iznad Gorizie od kamenja složili divovski Titov autograf.

Ima i onih koji redovno odlaze u Beograd na godišnjicu Titove smrti i u Kumrovec na Dan mladosti. Takvi se drže ko japanski vojnici u prašumama Filipina.

Oni što im još nisu javili da je rat izgubljen.

Pet Shop Boys

- So what is your nationality?

- I am a drunkard. (Humphrey Bogart, „Casablanca“)

„Ne možeš pojesti zastavu“, pisao je Fridrih Engels u Poreklu porodice, privatne svojine i države. Zato i najveće patrijote s guštom protrljaju ruke kad im stolovi zaškripe pod sarmama, pašticadom i tufahijama dojučerašnjih neprijatelja. Nema majci tog hrvatskog sina koji će se i dalje, u ime viših ciljeva odricati užičke šljivovice, niti srpske kćeri koja će odbiti Kraš bajadere, pogotovo ako ih dobije na poklon od, recimo, Gorana Višnjića.

Nekada su, u vreme srpskog embarga na slovenačku robu, Beograđani pisali anonimne dostave policiji i SPC protiv komšija za koje se sumnjalo da krišom, iza spuštenih zavesa, jedu Thomy majonez. Od tada se sve promenilo, pa sad možeš usred belog dana da uđeš u beogradski Mercator, kupiš teglu od kilo i po i pojedeš je na licu mesta, a da ti ni dlaka ne zafali s glave.

Kad su i Srbi naprasno postali nostalgični, šta tek reći o Jugoslovenima? Treba to videti kad se sjuri na odmor, pa udari po kafanama (jer im je jeftino), kako su samo glasni i zahtevni! I kako samo muštraju kelnere… Posle, u povratku, prte na Zapad čitave table slanine i kese kajmaka u svojim Louis Vuitton torbama kupljenim na nekom balkanskom buvljaku. Autor je živ svedok da je jedan zemljak ukrcao u voz za Minhen plastičnu vreću s kiselim kupusom veličine osrednjeg kredenca. Naravno, to što neki vukuSauerkraut u Bavarsku nema toliko veze s nostalgijom, koliko sa stanjem malog mozga i emigrantske svesti i, u izvesnoj meri, uticajem sredine. To jest, švapskim običajemšparanja.

Doduše, na Zapadu je ponekad zaista teško doći do zdrave, domaće hrane. Recimo, do volova i prasića. U većini normalnih zemalja prodaja celih životinja je ili zakonom zabranjena ili je društveno neprihvatljiva. U supermarketu ćete dobiti već pripremljene i spakovane odreske, ali nikako čitavu životinju s glavom, licem i očima. Ali, nužda je majka invencije, pa se jedan jugonostalgičar u Bernu za 29. novembar snašao tako što je nabavio jagnje u lokalnom pet shopu. A za 1. maj je išao u drugi, da ne bude sumnjivo.

Pored holesterolske, postoji i maliganska jugonostalgija. Ona najviše pogađa braću Slovence. Kao što su nekad putovali vozovima bratstva-jedinstva da u Srbiji evociraju uspomene iz NOB-a, šljokaju i eventualno nešto odvoje, Slovenci isto to rade i danas, samo ništa ne evociraju. Umesto toga čekaju Novu godinu s Koštunicom, kao da ništa nije bilo.

Za sada ovi novi vozovi funkcionišu samo u jednom pravcu – iz Slovenije u Srbiju. Slovencima ne treba viza, a i manje su fascinirani granicama od Srba. Takođe, za razliku od Srba – koji još uvek vade fleke od rakije potamanjene na ispraćajima u vojsku od Gazimestana naovamo – Slovenci ne piju više. A ni manje.

Seljaci svih zemalja, ujedinite se!

Plitka bara, a voda duboka. (Bajo i orkestar Mirka Kodića)

Nakon što se nažderu i obloču, jugonostalgičari prelaze na kulturu i umetnost. To još jednom dokazuje da su klasici marksizma bili u pravu kad su tvrdili da bez materijalne osnove nema društvene nadgradnje.

Veliki je broj kulturnih manifestacija inspirisanih zajedničkim nasleđem bivših jugoslovenskih republika. Najveća takva manifestacija održava se u selu Guča, Republika Srbija. To je slet svih seljaka bivše Jugoslavije, koji se po stepenu ruralnog egzibicionizma može meriti samo s Nashvilleom, USA, samo što oni tamo nisu seljaci nego farmeri.

U Guči na svakog domaćeg seljaka dolazi po još jedan iz inostranstva, a među njima je – opet – najviše Slovenaca. Ne mrzi ih da potegnu preko dve granice da bi gazili po blatu, slušali srpske Cigane kako jebu majku trubama i korgovima, i gledali maloletne Srpkinje koje po stolovima i plafonima izvode tradicionalne srpske plesove. Anadolski čoček, na primer.

Zbog toga se obrazovani Srbi stide, i ubeđuju Slovence da to nije Srbija i da su ovi sve samo sanjali. Zajedno s mudijadom, takmičenjem za najbolji roštilj od belih bubrega, brizli i drugih delova endokrinog sistema.

Postoji još nešto što liči na jugonostalgiju, ali nije. Reč je o „turbofolku“, koji po mišljenju Slovenaca, koji stvari posmatraju sa svojih alpskih visina dok beru gljive i runoliste, predstavlja sirov, primitivan i zbog toga autentičan proizvod jugoslovenske muzičke kulture.

Turbofolk, naprotiv, ne da nema blage veze s jugoslovenskom pop-kulturom, već joj je upravo on, kao udarna pesnica estetike nacional-populizma, sasuo zube u grlo. Rokeri, šminkeri i ostali neplivači ubrzo su se podavili u bujici nacionalističke histerije, a isplivalo je samo ono što u poplavi inače uvek ispliva prvo. Talas turbofolka prekrio je sve pred sobom i, za razliku od novog vala, nikad se nije povukao. Sile prirode slepe su za etničke podele, pa su u potopu seljačije zajedno sa Srbima stradale i njihove komšije. Hrvati, na primer. Kao što danas u Srbiji retko ko još sluša Azru, ali neki skupljaju postere Alke Vuice, tako i u Hrvatskoj više niko ne sluša Disciplinu, ali se zato mnogi intenzivno zanimaju za lik, delo i dosje izvesne Ražnatović Svetlane zvane Ceca (37) iz sela Žitorađe, sa stalnim prebivalištem u Beogradu.

Nije smešno, jer ova i danas na koncertima nakupi po sto hiljada gama, bogougodnih premijera i turbo-akademika, a to već ima potencijal kritične mase i može opet da eksplodira.

U svakom slučaju, zanimanje za Cecu krunski je dokaz da se Srbi, Hrvati i ostali koji to vole, međusobno mnogo bolje kuže nego što to na prvi pogled izgleda, i što bi oni sami bili spremni da priznaju.

Karakter kao sudbina

Pun mi je više kurac i Hrvata i Srba i, naročito, Jugoslovena. (Fritz pl. Poljicki, Epistolæ Obscurorum Virorum)

Niko tako iskreno ne mrzi Jugoslaviju kao njeni najbolji sinovi. To je zato što niko nije veći Srbin, Hrvat ili Slovenac od velikih Jugoslovena – dojučerašnjih oficira JNA, službenika SMIP-a i radnika Savezne službe državne bezbednosti.

Što se obične boranije tiče, ona misli da je ranije ipak bilo i dobrih stvari – Švabica na Jadranu i ćevapa u Sarajevu, i to bez balvana i snajpera. Običan svet priznaje da se u Jugi živelo sasvim OK, a možda i bolje nego što smo bili zaslužili. Ali niko više ni mrtav neće priznati da je bio aktivista mesne zajednice, delegat radničkog saveta ili, ne daj bože, član Saveza komunista Jugoslavije.

Naravno, niko normalan ne oseća čežnju za Pozdercima, Kreigherima i Stambolićima, iako – u poređenju s bulumentom koja ih je nasledila – ovi deluju kao savet mudrih geronta s atinske Agore. Ili, kako je rekao jedan Krležin učenik: „bivša Jugoslavija ima više veze s budućom Evropom, nego što ova tragikomična nakupina nacionalnih državica ima veze sa suvremenim svijetom“.

Iako su se na svaki način ograđivale od Jugoslavije, državice nisu bile nimalo gadljive da se sagnu i pokupe s poda šta im treba. Slovenci su, recimo, zadržali sve jugoslovenske političare koji su se zatekli u Ljubljani u trenutku kad je Sejdo Bajramović pustio vodu – od predsednika SFRJ Janeza Drnovšeka (jer govori više jezika) preko šefa Partije Milana Kučana (deluje uredno), do rezervnog vojnog starešine Janeza Janše (visok).

Makedonci su videli da je to dobro, pa su izvukli iz naftalina bivšeg predsednika SIV-a Kiru Gligorova. Koristili su ga toliko dugo da je ovaj ušao u Guinnessovu knjigu rekorda kao najstariji predsednik jedne države na svetu. I Hrvati su raubovali generala JNA Franju Tuđmana, i to do daske, dok čovek na kraju nije umro.

Slično su i Srbi budžili predsednika CK SKS Slobodana Miloševića pre nego što su ga strpali u fioku i zamenili Vojislavom Koštunicom, a Crnogorci su od SSOJ-a nasledili malog Mila i sad su mirni za narednih sto godina. Samo da ih niko ne pita za cigarete. Što se Bosanaca tiče, njih ništa neće ni pitati, kao što ni dosad nije.

Nikome od njih, međutim, nije lako. Jer za male države – kao i za male ljude – nema veće nesreće nego da imaju velikog oca.

Die Hard (With Vengeance)

I collected the instruments of life around me that I might infuse a spark of being into the lifeless thing that lay at my feet. (Mary Shelley, Frankenstein)

U Odisejevo vreme spomenici mrtvim herojima imali su neki ukočen, krut i ozbiljan izraz lica, a statue živih ljudi – osmeh na licu. To se u istoriji umetnosti zove „arhajski osmeh“, a Jugosloveni ga i danas koriste kad ih neko pita „odakle si“.

Jugosloveni o svojoj zemlji govore u prezentu, kao da je još živa, i prema njoj gaje prisnu, prijateljsku ironiju. Za razliku od njih, jugonostalgičari o svojoj prošlosti govore u aoristu i pluskvamperfektu i prema njoj su mrtvi ozbiljni kao Semir Osmanagić prema bosanskim piramidama.

Razlika između Jugoslovena i jugonostalgičara nije samo stilska već i sadržajna: jugoslovenstvo je politički, a jugonostalgija emotivni odnos prema prošlosti. Taj višak emocija kritikovao je Miroslav Krleža u eseju „Jugonostalgija i jugoslavenstvo“: „Mozgovi koji djeluju isključivo senzitivno, to što se zove osjećajno, zapravo sentimentalno, bilo bi najidealnije kad bi mogli biti odstranjeni ili udaljeni od bilo kakva pokušaja koji se bavi socijalnom reparaturom“.

Čak i profesionalni jugonostalgičari, oni što od stranaca primaju grantove, insistiraju na tome da njihov posao nema nikakve veze s bivšom državom. Njih zanimaju samo lepe i otmene stvari, zajednički umetnički prostor, cross-culture saradnja i presovano cveće u starim albumima. Da li je odricanje od angažmana uslov da dobiješ kintu od stranaca, ili je samo reč o provincijskom dendizmu, tek, jugonostalgičari pate od već hroničnog deficita bilo kakvog političkog stava.

Ali oni imaju jednu nemerljivu prednost u odnosu na Jugoslovene: oni postoje. To što se ovi drugi i dalje predstavljaju tako kako se predstavljaju, nikome, osim njima samima, ne znači ništa, jer ih ionako niko ne priznaje. Ali, svima jednako nam biva, pa i jedni i drugi, na različite načine, ali podjednako uspešno, i dalje nabijaju visok pritisak državnim činovnicima, fudbalskim navijačima i rukovodiocima verskih zajednica širom bivše Jugoslavije.

Zbog čačkanja po prošlosti i kuckanja oko onoga što Agatha Christie zove „skeleton in the closet“, bivši zemljaci ih optužuju za političku nekrofiliju i morbidne pokušaje oživljavanja jugoslovenskog mrtvaca. Da bi to sprečio, svojevremeno je jedan profesor Beogradskog univerziteta s vencem belog luka oko vrata i glogovim kocem u ručerdama lično zapucao na Titov grob. Ali nije pomoglo. Uprkos kiši srebrnih metaka ispaljenih sa sremskih njiva, Trebevića i krstarica u Jadranu, Jugosloveni su i dalje tu. Samo su malo nesigurni na nogama. Odatle i sličnost s onim zombijima iz Living Dead II.

Niko naravno nije glup, i svi znaju da je prošlost nemoguće oživeti, a mrtvace – teško, osim ako baš nisi osnivač neke religije. Jugosloveni su pak ateisti i njihovi pokušaji re-kreacije prošlosti nisu toliko ambiciozni kao što se složnoj braći čini, i najčešće se svode na ono što joj samo ime kaže – na rekreaciju, nešto što se radi u dokolici, iz hobija, umesto sakupljanja starih dopisnica ili crtanja porodičnog stabla.

Ali, pokušaji recikliranja prošlosti, iako politički naivni i etički diskutabilni, ipak imaju estetsko opravdanje. Kao što Frankenštajn traga za poetskom „iskrom bića“ na seoskom groblju sa satarom u jednoj, i testerom u drugoj ruci, tako i Jugosloveni uporno kopaju po ruševinama svoje zemlje, i to golim rukama. Tu i tamo pokupe po neki očuvani crep ili ciglu i sakriju ih ispod kaputa, za kasnije. Čini im se da bi tu ciglu mogli opet nekome da prodaju.

Comments

TAKO MLADA, A VEC SLOVENKA

Tue, 02 Jan 2007 12:27:50 +0100

Zasto su u SFRJ Slovenke uzivale reputaciju, zasto je Slovenci nisu uzivali, i o kakvoj reputaciji je rec

U bivsoj Jugoslaviji postojao je neki red. Znalo se ko je kakav i gde mu je mesto. Bosanci su bili glupi, Srbi primitivni, a Crnogorci lenji. Slovenci, su, naravno, bili sebicni. Ali, za razliku od njih, Slovenke nisu. Naprotiv, bile su veoma darezljive. Bar kada je o onim stvarima rec.

Bilo je puno toga u SFRJ oko cega Srbi, Hrvati i ostali Bosanci nikako nisu mogli da se sloze. Ali, svi su se slagali u jednom: da je zemlja okrugla, da je voda mokra i da su Slovenke lake. Krilata izreka “tako mlada, a vec Slovenka” ponavljana je sirom SFRJ kao biser narodne mudrosti i kao aksiom primenjene etnopsihologije. Obicno iza pete runde, kada razgovor u nekoj seoskoj kafani, restoranu doma JNA ili stanicnom bifeu sa fudbala predje na fundamentalna pitanja filozofije marksizma. Jer, kao sto je za razumevanje svetske revolucije neophodno poznavanje jedanaeste teze o Fojerbahu, tako je i za proucavanje seksualne revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije neophodno razumevanje ove klasicne teze o Slovenkama.

Cime su Slovenke zasluzile reputaciju najpristupacnijih zena u Jugoslaviji? Podjimo redom - jos od pre II svetskog rata, za razliku od zena u nekim drugim delovima zemlje, Slovenke vise niko nije trampio za koze i vrece brasna. One su u NOB i revoluciju usle kao vec emancipovane zene, koje su znale sta hoce, i koje se nisu ustezale da kazu sta je to sto hoce. To je ostavilo dubok utisak na partizane, pogotovo sto su to vecinom bili seljaci iz udaljenih i patrijarhalnih sredina, koji su pre rata do zena dolazili retko i tesko, uglavnom putem otmice. Posle demobilizacije partizani su se vratili kucama puni lepih uspomena i neverovatnih prica o preduzimljivim Slovenkama i o tome kako su se s njima borili rame uz rame i spavali bok uz bok. Ili kako vec.

Slovenke su tako, zahvaljujuci partizanima, stekle reputaciju slobodnih zena. Sa stanovista marksizma to je bilo u redu, ali u prevodu na narodski jezik to je svasta moglo da znaci. Najcesce, da odmah legnu pod prvog Bosanca na koga naidju. Ovakvo tumacenje su, pored samih Bosanaca, najvise potencirali momci ciji se vrhunac opstenja sa Slovenkama svodio na kratotrajne susrete s Pepcom Kardelj u prilozima “Filmskih novosti” o doceku Nove Godine na Brdu kod Kranja. U kojima Pepca, iako udata zena, jede kranjsku kobasicu. S izazovno nakrivljenom kapicom na glavi.

Amazonke, partizanke i obicne omladinke

Pepca je mozda bila izazovna, ali Vida Tomsic je bila zagonetna. Ona je bila malo starija, ali mnogo iskusnija od Pepce. Sarm zrele zene koja je vec dosta toga preturila preko glave izgleda da je imponovao mladim radnicima i seljacima, pa su je ovi birali na sve rukovodece funkcije koje su u to vreme postojale u drzavi i partiji. Vida je postala ministar u prvoj vladi Slovenije 1945. godine, u vreme kada su zene u Americi i Engleskoj o necem slicnom mogle samo da sanjaju. Svojim primerom, ona je odigrala znacajnu ulogu u borbi za ravnopravnost polova i pokazala svim Balkancima sveta da zena ne mora po ceo dan da doji decu, muze kravu i mesa nesto u kazanu. Ako hoce, moze nista da ne radi, da sedi i pusi cigarete, voza se u crnom Mercedesu i ide na partijske sastanke, i to kad god joj srce pozeli.

Zajedno s drugaricom Vidom, znacajnu ulogu u emancipaciji jugoslovenskih zena odigrala je jedna druga slovenacka partizanka po imenu Spela Rozin. Ona je vec krajem sezdesetih godina otisla u partizane, gde ju je narodni heroj Veljko Bulajic licno naucio da baca bombe i ubija Nemce i domace izdajnike s ledja. Ova Amazonka sa Triglava nosila je koznu jaknu, kozne visoke cizme i bila je opasana koznim remenjem, na radost i veselje onih koji to vole. Kasnije se ispostavilo da ona uopste nije bila Slovenka, vec Hrvatica, jer joj je u filmu “Bitka na Neretvi” rodjeni brat bio Smoki.

Genaracije Jugoslovena divile su se naprednim Slovenkama, i to ne samo u ratu, vec i u miru. Jedna od najnaprednijih bila je Ditka Haberl. Njen uticaj na omladince, pa cak i pionire, bio je toliko snazan, da mu enciklopedija jugonostalgije , “Leksikon YU mitologije” posvecuje posebnu odrednicu. Za Ditku pise da je bila “erotska zvezda najranijih mastanja” zato sto je nosila “izazovan prsluk” koji se “vezivao pertlama spreda” i “izdasno otkrivao dekolte i pupak”. Ali, o ukusima se ne raspravlja - nekim momcima se vise svidjala Ditka, nekima Majda Sepe, a nekima Tomaz Domicelj. U svakom slucaju, ansambl “Pepel in Kri”, ciji je raskosna Ditka bila solista, postavio je standarde jugoslovenskog estradnog sex appeala: i zene i muskarci nosili su strasne frizure, jos strasniju odecu i, sto im je valjda bio fetis, neke ogromne kragne na kosulji.

Kako su Slovenke postale ribe

Iako su bile neobicno popularne, Slovenke ipak nisu vazile za neke ribe. Smatralo se da su najbolje ribe bile u Beogradu, i u tome su se uglavnom svi slagali, pogotovo Beogradjanke. Znalo se da nesto dobrih riba ima i u Zagrebu i Sarajevu, a takodje i duz dalmatinske obale. Narocito kad Cehinje dodju na letovanje. I to je otprilike bilo to. S druge strane, u Sloveniji nije bilo ni losih riba. Kako je to moguce, objasnile su maco-fasisticke svinje, prema kojima ruznih zena ne moze biti sve dok ima dovoljno cviceka. Kao dokaz za ovo navodili su cinjenicu da Slovenci puno piju i da se retko trezne.

Kako bilo, beogradske ribe i slovenacke deklice imale su nesto zajednicko. I jedne i druge potpuno su odstupale od balkanskog standarda zenske lepote, koji karakterisu rubensovski volumeni, brojgelovska stamentost i stilska hiperbolicnost forme. Idealna zena je u bivsoj Jugoslaviji bila, prostije receno, ko od brega odvaljena. Klasicni primer su dve cuvene jugoslovenske lepotice, od kojih je jedna bila na pocetku svega, i simbolizovala je izlazak iz rata, sirotinje i blata, a druga na kraju i simbolizovala je povratak u to isto. Prva se zvala Jovanka Broz, druga Lepa Brena.

Pravu suprotnost ovim vilendorfskim Venerama predstavljala je Bernarda Marovt. Vitka i nezna, ona je svojom urbanom, pomalo melanholicom lepotom bacila na kolena citavu generaciju citalaca zagrebackog magazina “Start”. Ubrzo posle duplerice u ovom samoupravnom “Playboyu”, ranih osamdesetih, Bernie je aklamacijom izabrana za Miss Jugoslavije. Iz razloga koje citaoci ovog magazina nikada nisu mogli da shvate, nije postala i Miss sveta. Ali, sto se njih tice, kao da jeste. Od tada Slovenke u svesti prosecnog jugoslovenskog muskarca nisu vise bile samo lake, vec pre svega, dobre ribe. Najbolja drugarica Bernarde Marovt bila je u to vreme Moni Kovacic, koja nije bila ni model, ni pevacica, ni glumica, i za koju niko nije znao cime se ustvari bavi. Sto uostalom nikome nije bilo vazno, jer je imala noge do ovde.

Nesto kasnije, kada je, otvoreno receno, za ljubav vec bilo kasno, i kada su Srbi vec bili poceli da bojkotuju Fructalove sokove (koje su kao pa pili), a Srpkinje da bojkotuju Zorana Predina (dotle je bilo doslo!), pojavila se Savina Gersak.

Savina je dokazala da Slovenke nisu bile samo lepe, vec i fatalne zene, i to bukvalno. U filmu Zivka Nikolica “Smrt gospodina Goluze” Savina nije htela da progovori ni rec s Ljubisom Samardzicem (jer se pravila da ne zna srpski, vec samo hrvatski), zbog cega se ovaj na kraju bacio s mosta u reku. U kolektivnom pamcenju publike ostala je urezana i antologijska scena iz filma “Cudo nevidjeno”, u kojoj prelepa , zanosna Savina igra trbusni ples na kafanskom stolu u nekoj crnogorskoj vukojebini, na sta lokalni pop, otac Makarije (Bata Zivotinja, naravno) kaze: “Ovo je, sto bi nas narod rekao, dobra picka”.

Posle je Srpska Pravoslavna Crkva zahtevala da se film zabrani, a Savina uhapsi. Ali narod nije dao.

Dr Ruth je bila Slovenac

Tradicionalna predodzba o Slovencima kao ljudima koji su marljivi i uporni u svemu, osim u krevetu, nije tacna. Naprotiv, Slovenci su od svih naroda u SFRJ bili najveci strucnjaci za seks. Makar teoretski. Dokaz za to bio je dr Marijan Kosicek.

Ono sto je Jerry Springer bio za Amerikance, a dr Ruth za ceo svet, to je dr Kosicek bio za Jugoslovene. Nije bilo revije koja je drzala do sebe i mentalnog zdravlja svoje publike, a da dr Kosicek nije njenim stidljivim, zbunjenim, ili jednostavno, perverznim citaocima delio besplatne savete o seksu. Dr Marjan je razlozno i srtpljivo odgovarao i na najgluplja pitanja, i mnogima pomogao da poprave i usklade odnose sa svojim zenama, komsinicama, postarima ili ko sta vec voli. Na kraju je pokrenuo specijalisticki casopis “Vroci kaj”, koji je uzivao visok ugled u strucnim krugovima sirom SFRJ. Pazljivo su ga studirali cak i oni koji nisu znali ni rec slovenackog.

Uprkos svemu, Slovencima je bilo tesko da ubede sami sebe, a kamoli Slovenke, da im nista ne fali. Sve su pokusavali, cak su pustali brkove po uzoru na druge, prave muskarce. Ovu modu zapoceo je Edvard Kardelj zvani “Bevc”. On je pustio brkove kao Staljin, samo manje, da ne ispadne pretenciozno. Sledio ga je Mitja Ribicic, s jos tanjim brkovima, u kojima se vec video uticaj Zapada, zbog slicnosti s brcicima tada popularnog Errol Flynna. Brkovi su vremenom postajali sve tanji, pa je dr Janez Drnovsek, kao poslovicno skroman covek, imao neke sasvim tanke brkove, takozvane “gliste”.

Posto stvar s brkovima nije isla, Stane Dolanc i njegov naslednik Janez Jansa dogovorili su se da ih ne pustaju. Umesto toga, nosili su na licu zagonetan izraz ljudi koji sve znaju, ali ne smeju nikome da kazu, u nadi da ce se to dopasti zenama. Nesto slicno s izrazom lica pokusao je i Milan Kucan, ali nije bio ubedljiv, pa je sve nade polagao u razdeljak, za koji je dr Cerovic posle pricao da mu ga je mama napravila jos kad je imao pet godina.

Poslednji eksperiment s brkovima izveo je Janez Stanovnik. On je voleo Srpkinje, pa je pustio neke brcine po uzoru na Kraljevica Marka, nadajuci se da ce im tako privuci paznju. Na kraju su Slovenci definitivno digli ruke od te price - brkovi su otisli u istoriju, zajedno sa spomenicima onima koji su ih nosili. Kao kulturni ljudi, Slovenci su u Ljubljani golim rukama sravnili sa zemljom spomenik prvom brku Slovenije, onom Kardelju od koga je sve i pocelo. Posle su tu nabili neku golu zensku, valjda da ispadnu frajeri. A dr Drnovsek se, videci da je djavo odneo salu, za svaki slucaj brze-bolje obrijao.

Bosanski Dekameron

I dok su Slovenci cas pustali, cast brijali brkove, Bosanci su radili. Da nije bilo njih, Slovenke ne bi ni znale sta je seks.

Slovenke su, kao i sve zanemarene Svedjanke ovog sveta, ciji muzevi danju rade a nocu hrcu, trazile ono sto im nedostaje u zagrljajima temperamentnih juznjaka. Dok su Slovenci jurili pare, Slovenke su jurile Bosance. A Bosanci su bili dobri ljudi, pa nisu mogli da ih odbiju. To se na bosanskom kaze uciniti sevap.

Za to vreme Slovenci su, pogureni nad svojim digitronima, stalno nesto racunali. Onako sonjavi i kilavi, nisu znali nista drugo osim da broje pare koje su zaradjivali na balkanskoj sirotinji. Nasuprot njima, Bosanci su bili muzevni, snazni, duhoviti i sarmantni. U njihovom drustvu, inace mirne i uzdrzane Slovenke, pretvarale su se u pohotne i razuzdane seks-masine. Ali za Bosance seks sa Slovenkama je bio vise od mehanike. Bila je to slatka osveta siromasnog juga bogatom severu i fantastican materijal za lovacke price, neobicno popularne u okolini Zenice, Visokog i Bihaca. Tamo se i danas prica kako su Bosanci u Sloveniji zakon. Zato su Slovenke u Bosni ostale zakletva.

Jedini problem koji su Bosanci imali sa Slovonkama bila je jezicka barijera. Posto u ono vreme jos niko, pa ni Slovenke, nije znao bosanski, a Bosanci, iz poznatih razloga, nikako nisu uspevali da savladaju slovenacki, stalno je dolazilo do nesporazuma: “Nista ti Slovenka ne razumije. Ti joj kazes sjedi, a ona legne…”

Za razliku od Bosanaca koji su se odlicno snalazili sa Slovenkama, Slovenci jednostavno nisu umeli s Bosankama. A trudili su se - po uzoru na normalne Bosance, nosili su zlatne lancice i srebrne narukvice, i cak su jedno vreme umesto “Radenske” pili “Musku vodu” iz Kaknja. Posto je ipak rec o Slovencima, a ne Bosancima, konsultovali su i knjige. Iz njih su saznali da postoji jedna stvar koja je za zene jako vazna i koja se zove “predigra”. U Vakufu i danas kruzi prica o tome kako je Janez pokusao da steceno znanje primeni u praksi: krenuo je, nezno, polako i pazljivo, trudio se, petljao i petljao, dok mu Fata na kraju nije rekla “E moj bi Mujo do sad jebo i mene i tebe”.

Iskustva drugih

Ako je za utehu, Slovenci nisu bili najgori. Najgori su bili Crnogorci. Bilo je neceg sumnjivog u njihovoj opsesivnoj potebi da isticu svoju muskost. Podrozrenje je pre svega izazivala sklonost da se stalno “drze” zajedno, i to samo muskarci, dok su im zene uvek bile negde izdvojene. Prilicno je nezdravo delovalo i njihovo okupljanje po ekskluzivno muskim udruzenjima zvanim “bratstva”, a gajili su i kult necega s krajnje dvosmislenim nazivom “muska glava”. Cudno je bilo i to sto im je najgora uvreda kad za nekoga kazu da je “zenetina”, a bila je neobicna i njihova sklonost ka “svijetlom oruzju” i raznim sabljama, kuburama i jataganima, o cemu je Freud svojevremno napisao par zanimljivih redaka.

Sta su Crnogorke mislile o Crnogracima nije poznato, jer ih niko nista nije ni pitao. Ali, poznata je prica o Crnogorcu, koji se jednom vratio kuci s posla (kog posla?), gde ga je zena docekala u crnoj cipki i halterima, nadajuci se da ce u njemu tako probuditi zapretenu iskru strasti. Na sta je Crnogorac mrko pogledao i rekao: “De, zeno, ne okolisaj - je li djedo umro?”

Uopste, ti vicevi su bili posebna prica. U vreme pre nego sto su neoliberalni naucnici pronasli politicku korektnost, vicevi su bili uvredljivi do granice cistog rasizma. Ipak, u Jugoslaviji su izazivali salve dobrocudnog smeha i niko se nije ljutio, cak ni oni koji sebe ozbiljno shvataju, kao Crnogorci, naprimer. Oni su mislili da su to svi samo sale, i nastavili da zive u uverenju kako su veliki ljubavnici.

Na slicnoj planeti ziveli su i Srbi. Sve dok im jednog dana koncepciju nije poremetila Dubravka Ugresic. Posle filma “Stefica Cvek u raljama zivota” i cuvene epizode s Batom Zivotinjom koji u tigar-gacicama preti jadnoj Stefici “sad cu da te karam”, legenda o srpskoj muzevnosti razbila se u paramparcad. Od Batinog karanja naravno nije bilo nista. Ostala je samo narodna izreka “obecanje ludom radovanje”.

Hrvati su sve te price slusali s ironicnim osmehom, jer su znali da u rukavu imaju najjaci adut. Rasprave o tome koji narod raspolaze najvecom muskom snagom u SFRJ padale su u vodu onog trenutka kad Hrvati na sto tresnu Josipa Broza Tita. Po nekim biografima, Tito je imao sedamnaest zena i vise stotina dece i unuka. Preplanuo i elegantan, uvek je bio okruzen lepoticama. U belom odelu, s Havanom u jednoj i casom Chivasa u drugoj ruci, s osmehom coveka koji zna sta je zivot, a sta smrt, bio je i ostao legenda.

I kao sto je Tito, po svedocenju dr Marka Zorka, na kraju poverovao u ono sto je o njemu pisalo u skolskoj lektiri, tako su i Bosanci poceli da veruju u sopstvene price o Slovenkama. Jos dugo nakon Tita nastavili su da zive u glupom uverenju da Slovenke bez njih ne mogu. Ali Slovenke su bile pametne, pa su umesto siromasnih Bosanaca pocele da jure bogate Amerikance. Jednoj je i upalilo. A Slovenci su otisli skroz dodjavola i poceli da se oblace kao Slovenke i pevaju na Evroviziji. Stvar je postala ozbiljna, tako da je i drzava morala da intervenise kako bi zastitila nacionalnu supstancu: Bosancima, Srbima i Crnogrcima rebnula je vize. Hrvatima nije, jer posla Tita vise nisu bili konkurencija, a Makedonce ionako niko nije ozbiljno shvatao.

Dejan Novacic

"Mladina", Ljubljana

Comments